Kao vojnik u Prvom svetskom ratu, postaje ratni zarobljenik. Kao takav, u Jekaterinburgu upoznaje Elzu Šliskevic iz Letonije, ženi je i rađa im se sin Đerđ. Zajedno dolaze u Suboticu 1921. godine, gde započinje privatnu lekarsku praksu.
„Oženio sam se u ruskom zarobljeništvu. Na frontu nikada nisam bio kukavica, odlikovan sam sa tri viteška ordena s mačevima. U ruskom zarobljeništvu sam se odvažio na pravo junaštvo: oženio sam se. Elza mi je postala žena.“
(Artur Munk: Köszönöm addig is, 1956. 203.)
Elza Šliskevic i Artur Munk.
Književni muzej „Petőfi”, Budimpešta.
Jula 1921. godine Artur Munk se sa porodicom vratio iz ratnog zarobljeništva parnjačom „Adler”.
Kopija fotografije iz zbirke Književnog muzeja „Petefi“ u Budimpešti.
„Desetog juna, još u ranim popodnevnim časovima, smešteni smo na brod. Kapetan, moj stari poznanik, dodelio nam je posebnu kabinu pokraj brodske bolnice. Do devet sati su se ukrcali svi ratni zarobljenici, nakon prozivke i legitimisanja. Među njima je bilo i porodičnih ljudi. Poneki su putovali kući sa troje dece.“
(Artur Munk: Köszönöm addig is, 1956. 292.)
Elza Šliskevic, Artur i Đerđ Munk.
Slika u svojini Stele Munk i Aleksandra Hesea.
Fia születésekor német nyelven kezdett naplót vezetni.
Az eredeti napló a budapesti Petőfi Irodalmi Múzeum tulajdona.
Umro je 8. novembra 1955. godine, sahranjen je na Bajskom groblju u Subotici.
Zbirka fotografija istorijskog odelenja Gradskog muzeja Subotice.
