munk_header
mutato ujj kicsi

Književnik

 Veliki kadar (Zapisi jednog plenija iz revolucionarne Rusije)

Njegov prvi roman u izdanju „Panteona” iz Budimpešte, 1930. godine, bio je veliki uspeh. Roman je u Budimpešti za dve godine doživeo četiri izdanja. Knjigu, koja prikazuje život ratnog zarobljenika, autor je potpisao jednom bivšem kolegi, s posvetom: „Čika-Benišu sa iskrenim prijateljstvom, Munk A. 15/X.“ Lazar Beniš bio je domar subotičke gimnazije, dobro su ga poznavali Artur Munk, Jožef Brener (Geza Čat), kao i Deže Kostolanji.

„Juliji Škalni, bivšoj koleginici, kao uspomenu na dobra i loša stara vremena. 6. II. 946. Munk A.“

Primerak sa dedikacijom je vlasništvo Tamaša Biroa-Baloga.

Primerak knjige sa tvrdim koricama je objavila Izdavačka kuća Forum iz Novog Sada, 1981. godine, sa pogovorom Imrea Borija, u ediciji Biblioteka jugoslovenskih mađarskih romana.

Deo fonda Gradske biblioteke Subotica.

Hinterland (Rat u unutrašnjosti zemlje)

Stručna literatura delo smatra njegovim najuspešnijim romanom. Knjigu je štampala subotička „Minerva” a.d. 1933. godine, dizajn korica: Jožef Fišer.

Autor naslovne strane ovog izdanja je Mirko Stojnić. 

A do tada – hvala… (Životni roman jednog lekara)

Roman je štampan 1953., a i 1956. godine, na mađarskom jeziku, u izdanju Izdavačke kuće „Bratstvo-jedinstvo” iz Novog Sada, pod naslovom Köszönöm addig is…. U svom autobiografskom romanu autor Suboticu apostrofira kao Veliko selo, a prva lokacija je Crvena ulica u kojoj je pisac proveo svoje detinjstvo. Nakon subotičke gimnazije, upoznajemo Munkov život u Budimpešti, gde je bio student medicine. Kao diplomirani lekar se zapošljava u budimpeštanskim bolnicama, radi na prekookeanskim brodovima. Prema ovoj autobiografiji Artur Munk je bio prisutan na brodu „Karpatia” prilikom spašavanja preživelih sa „Titanika”, međutim ovu činjenicu ne dokazuje ni lista putnika sa broda, ni bilo koji sačuvan predmet, te ovaj deo ostaje tema daljih istraživanja. Kao vojnik u Prvom svetskom ratu, postaje ratni zarobljenik. Kao takav, u Jekaterinburgu upoznaje Elzu Šliskevic iz Letonije, ženi je i rađa im se sin Đerđ. Zajedno dolaze u Suboticu 1921. godine, gde započinje privatnu lekarsku praksu. Istorijska zbirka subotičkog Gradskog muzeja čuva rukopis autobiografskog romana sa ispravkama, kao i njegovu otkucanu verziju. Knjiga je u prevodu Stele Munk, unuke Artura Munka, koja je takođe lekar, objavljena 2005. godine na slovenačkom jeziku, pod naslovom Bohlonaj, gospod doktor! Izloženi primerak knjige je poklon dr Stele Munk Gradskom muzeju Subotica.

Pismo Artura Munka Karolju Sirmaiju o odlomku A beteg Kosztolányi (Bolestan Kostolanji), objavljenom u knjizi Köszönöm addig is… (A do tada – hvala…). 

Kopija pisma iz zbirke Književnog muzeja „Petefi“ u Budimpešti.

Najnovije izdanje čuvenog romana.

Munk Artúr: Köszönöm addig is… Egy orvos életregénye.
Jakab és Komor tér 6. Egyesület, Budapest, 2018.  

Bačvanska svadba

(Događaj u prašnjavom gradiću iz hiljadu devetsto dvadesetih godina)

Rukopis romana Bácskai lakodalom je završen 30-tih godine 20. veka. Roman je objavljen tek nakon smrti autora, kao posthumno izdanje Izdavačke kuće „Forum” 1961. godine; dizajn korica:  Andraš Hanđa. Potpuni rukopis ovog romana još nije pronađen. U zbirci Gradskog muzeja Subotica postoje zapisi sa idejama, beleškama Artura Munka. Ove beleške je autor često zapisivao na recepte sa pečatom/adresom ordinacije na Karađorđevom putu (tada Save Tekelije). Ljubavni par romana je oblikovan po uzoru na subotičke likovne umetnike, Belu Farkaša i Magdu Mamužič.

Knjiga je 2016. godine ponovo objavljena u izdanju Izdavačke kuće „Forum”, sa ilustracijama grafičara Sabolča Vaša.  Primerak knjige iz 1961. godine je deo fonda Gradske biblioteke Subotica, a izloženi primerak novog izdanja je u vlasništvu Hargite Gažo.

Subotica, 24. febr. 936.

Dragi Sirmai!

U momentu kad sam primio Vaše pismo, telefonom me je nazvao dr Herman i u ime Društva Franklin (Šepflin) tražio rukopis romana za potrebe jedne „Jugoslovenske serije”. Jako Vas molim, budite ljubazni i razjasnite (otvorenim kartama): da li je to ista izdavačka kuća? Da li je reč o istoj seriji? Pod rednim brojem sedam možete prijaviti i mene: sa romanom pod naslovom Bácskai lakodalom. (Taj je završen, ali ukoliko ga izdaje peštanski izdavač: moraću sve prepisati!)

Sa iskrenim prijateljstvom,
Artur Munk

Izvor: Književni muzej „Petefi“, Budimpešta

Leteći Vučidol

Leteći Vučidol, koju je Munk pisao zajedno sa Gezom Čatom i Emilom Havašom, štampan je u nastavcima pod naslovom A repülő Vucsidol, kao prilog lista Bácskai Hírlap, u periodu od 15. jula do 21. oktobra 1906. godine.  Radnja duhovitog teksta se odvija u Subotici, a likovi su delom stvarne ličnosti iz istorije grada, kao što je poznati pionir avijacije, Ivan Sarić. Jedini primerak sa oznakom A Bácskai Hírlap regénymelléklete (Roman u prilogu Bácskai Hírlap-a), pod inventarskim brojem B31228, nalazi se u fondu Biblioteke „Šomođi” u Segedinu. U primerku se nalaze i fotokopirani delovi, a na kraju je pisaćom mašinom otkucana napomena prekinuto. Priloge je ilustrovao budući akademski slikar Šandor Olah, školski drug Geze Čata i Artura Munka iz gimnazijskih dana.

Izdavačka kuća „Életjel“ je godine objavila roman na osnovu ukoričenog primerka iz Segedina, sa pogovorom Zoltana Dera.

Tekst je ponovo objavila izdavačka kuća „Magvető“ 1980. godine, a zatim Izdavačka kuća „Lazi”  2001. godine.

Autor prevoda na srpski jezik je Robert Tili; prevod je objavljen pod naslovom Leteći Vučidol u časopisu Rukovet 1997 (Rukovet, god. XLIII, br. 1–3, Subotica, 1997, 80–108). Hrvatski prevod Letećeg Vučidola, takođe u prevodu Roberta Tilija, objavilo je Hrvatsko akademsko društvo 2013. godine u Subotici.

Sva tri izložena primerka su deo fonda Gradske biblioteke Subotica.

Dnevnik

Artur Munk vojnom poštom, 28. oktobra 1915. godine, dobija svesku koju koristi kao dnevnik. Tada već godinu dana, od 1914. godine, služi vojsku (u 86. vojnom puku). Vođenje dnevnika započinje kada je već prošao srpski, šabački, severni i galicijski front. Pre dobijanja sveske, svoje podatke beleži u džepni notes, kojeg naslovljava kao Dnevnik iz ruskog-austrijskog-mađarskog rata 1914. U dnevniku se, pored tekstova, nalaze crteži i fotografije. Dnevnik je pisan i objavljen na mađarskom jeziku, pod naslovom Napló, godine u časopisu Üzenet, a godine 1999. je štampan u obliku od strane izdavačke kuće „Életjel“. Originali rukopisa su Književnom muzeju „Petőfi” u Budimpešti.