U periodu od 1904. do 1909. godine studirao je medicinu u Budimpešti. Lekarsku diplomu stekao je 23. oktobra 1909.,
a u međuvremenu je odslužio vojni rok (1907).
„Bližili su se prvi ispiti i ja sam se sve više udaljavao od književnosti. Uvideo sam da je teško pripremati se za ispite i pisati. Kada bi mi tokom učenja pala na pamet neka tema, smesta sam je pribeležio, i nastavljao sa učenjem; a i predavao sam, i crtao za anatomski institut, čak sam pohađao i slikarsku akademiju. Crtanje prema modelu je u svakom slučaju bilo prijatnije od seciranja leševa.”
(Artur Munk: Köszönöm addig is, 1956. 21.)
Zahtev Artura Munka subotičkom Gradskom veću za izdavanje uverenja da ne poseduje imovinu (1904).
Vlasništvo Istorijskog arhiva Subotice.
Pismo Artura Munka Jožefu Breneru (Gezi Čatu).
Original pisma se nalazi u zbirci Književnog muzeja „Petefi“ u Budimpešti.
„Dok sam bio đak ni za šta na svetu ne bih dodirnuo leš. Pokojnike sam zaobilazio u širokom luku, pa ipak sam izabrao lekarski poziv. Valjda sam doneo takvu odluku jer mi se najbolji prijatelj i školski drug, Geza Čat, spremao za lekara.”
(Artur Munk: Köszönöm addig is, 1956. 16.)
Artur Munk.
Slika u svojini Stele Munk i Aleksandra Hesea.
Pismo Artura Munka Jožefu Breneru (Gezi Čatu).
Original pisma se nalazi u zbirci Književnog muzeja „Petefi“ u Budimpešti.
