Nakon povratka u Suboticu, radi kao privatni lekar i zamenik okružnog lekara. Od 15. decembra 1944. do 5. novembra 1945. na čelu je Vojne epidemiološke bolnice Treće armija u Subotici. U Subotici su ga nazivali lekarem siromašnih.
Dr Artur Munk u ordinaciji.
Slika u svojini Stele Munk i Aleksandra Hesea.
Zgrada u kojoj se nalazila lekarska ordinacija Artura Munka u nekadašnjoj ulici Save Tekelije (danas Karađorđev put).
Dr Artur Munk u ordinaciji.
Gradski muzej Subotica.
„Otvorio sam ordinaciju u predgrađu, nisam dobio stan na drugom mestu. Nisam imao uslove za nešto više, radovao sam se i ovome. Postavio sam tablu, na kojoj je krupnim slovima bilo ispisano radno vreme. Ordinacija je bila spremna, nedostajali su još samo pacijenti.“
(Artur Munk: Köszönöm addig is, 1956. 305.)
Radni sto Artura Munka.
Poklon Agote i Jenea Gubaša Gradskom muzeju Subotica.
Lekarski pečat Artura Munka.
Vlasništvo Agote i Jenea Gubaša.
Vizit kartica.
Dr Artur Munk u ordinaciji.
Gradski muzej Subotica.
„Baktali smo se sa dugovima, vodili brigu o svakom dinaru, u očekivanju dozvole za lekarsku praksu i na kredit poručeni nameštaj za lekarsku ordinaciju.“
(Artur Munk: Köszönöm addig is, 1956. 300.)
Lični dokumenti.
